Politika bezbednosti predstavlja opšti skup pravila koje
koristimo tokom rada, a koji nam služe da obezbedimo sigurnost podataka u
informacionom sistemu. Na osnovu politike se definišu konkretne procedure i
protokoli – drugim rečima, politika bezbednosti definiše kako da se
ponašamo na „bezbedan način“. Politika bezbednosti ne mora da se sprovodi
samo u firmama. Svako od nas treba da ima neka znanja i pravila kojih se drži,
kako bi obezbedio svoj računar i podatke.
Ne zaboravite – iako zbog pokvarenog kompjutera osećamo
pravi novčani gubitak, ono što je mnogo vrednije su naši podaci – fotografije,
dokumenti, prezentacije…
- Koliko
su značajni moji podaci? Da li na računaru imam nešto što ne smem da
izgubim?
- Ko
sve ima pristup mom računaru? Da li je moguće da neko pristupi računaru
bez mog znanja?
- Kome
mogu da snimim svoje podatke? Da li se među njima nalazi nešto što ne
želim da drugi vide?
- Gde
sve na Internetu ostavljam svoje podatke i ko može da ih vidi?
- Kada
komuniciram i pristupam servisima na Internetu, preko kojih kanala to
radim i da li su oni sigurni?
- Da
li su moje šifre dovoljno „jake“ i da li sam ih zapamtio?
- Da
li su podaci koje skidam sa Interneta provereni? Da li mogu da u svoj
računar ubacim hard disk ili flash memoriju koja je bila u drugom
računaru?
- Koliko
često pravim sigurnosne kopije i gde ih snimam?
- Da
li sam zaštićen od virusa?
Ako sebi stalno postavljate ova pitanja, ne biste trebali da
imate problema sa bezbednošću.
Нема коментара:
Постави коментар