Računarska bezbednost

 

Politika bezbednosti predstavlja opšti skup pravila koje koristimo tokom rada, a koji nam služe da obezbedimo sigurnost podataka u informacionom sistemu. Na osnovu politike se definišu konkretne procedure i protokoli – drugim rečima, politika bezbednosti definiše kako da se ponašamo na „bezbedan način“. Politika bezbednosti ne mora da se sprovodi samo u firmama. Svako od nas treba da ima neka znanja i pravila kojih se drži, kako bi obezbedio svoj računar i podatke.

Ne zaboravite – iako zbog pokvarenog kompjutera osećamo pravi novčani gubitak, ono što je mnogo vrednije su naši podaci – fotografije, dokumenti, prezentacije…

• Koliko su značajni moji podaci? Da li na računaru imam nešto što ne smem da izgubim?
• Ko sve ima pristup mom računaru? Da li je moguće da neko pristupi računaru bez mog znanja?
• Kome mogu da snimim svoje podatke? Da li se među njima nalazi nešto što ne želim da drugi vide?
• Gde sve na Internetu ostavljam svoje podatke i ko može da ih vidi?
• Kada komuniciram i pristupam servisima na Internetu, preko kojih kanala to radim i da li su oni sigurni?
• Da li su moje šifre dovoljno „jake“ i da li sam ih zapamtio?
• Da li su podaci koje skidam sa Interneta provereni? Da li mogu da u svoj računar ubacim hard disk ili flash memoriju koja je bila u drugom računaru?
• Koliko često pravim sigurnosne kopije i gde ih snimam?
• Da li sam zaštićen od virusa?

Ako sebi stalno postavljate ova pitanja, ne biste trebali da imate problema sa bezbednošću.