Digitalne veštine učenika

 

Prema Evropskom okviru ključnih kompetencija, digitalna kompetencija ima status jedne od osam ključnih kompetencija u obrazovanju . Definisana je kao sposobnost kritičkog i bezbednog korišćenja tehnologije na poslu, u slobodno vreme i u komunikaciji.

 Na skali od 1 do 10 prosečne ocene dobijene u pet grupa veština:

Socijalne (ukloniti kontakt na društvnoj mreži, znati šta treba deliti šta ne, itd.) (9,2) - najviša ocena

Operativne (čuvanje slike, podešavanje privatnosti itd.) (8,6)

Veštine korišćenja mobilnih uređaja (instaliranje aplikacija, praćenje troškova korišćenja aplikacije itd.) (8,0)

Informacione i veštine pretraživanja informacija (odabir kljucnih reči za pretragu na internetu, proveravanje istinosti informacija nađenih na internetu itd. (7,7),

Najniža prosečna ocena jeste na veštinama kreiranja sadržaja u digitalnom formatu (kreiranje muzike, videa, editovanje postojećih sadržaja itd.) (6,7)

Preporuke

• Odrasli (roditelji/staratelji, a posebno zaposleni u obrazovanju) moraju steći odgovarajuće digitalne veštine, kako bi bili u stanju da pravovremeno pripreme decu za „ulazak” u digitalni svet.
• Odgovornost odraslih, pre svega kreatora internet politike, jeste da osiguraju ne samo pristup, već i zaštitu dece u sferi digitalnog, kao i da im omoguće da nesmetano uživaju svoja prava u digitalnom okruženju
• Zabrana korišćenja interneta nije preporučena mera, iz više razloga: prema Konvenciji o pravima deteta, deca imaju pravo na pristup razvojno primerenim medijskim sadržajima, uključujući i internet; uskraćivanjem pristupa internetu, uskraćuju im se brojne mogućnosti koje on pruža, kao izuzetno moćno informaciono i kognitivno oruđe; osim toga, uskraćuje im se mogućnost da steknu veštine koje su od presudne važnosti za uspešno funkcionisanje u digitalizovanim društvu.
• Preporuka za odrasle jeste da njihov glavni fokus ne bude na količini vremena koju dete provodi ispred ekrana, već na kvalitetu tog vremena, odnosno sadržaju aktivnosti I kontekstu upotrebe. 
• Učenike treba podržati, od najranijeg uzrasta, najpre u porodičnom kontekstu, a potom u školskom, da internet ne koriste isključivo za zabavu, već i za niz drugih smislenih i korisnih aktivnosti (sticanje različitih veština, pronalaženje korisnih informacija, školske zadatke, itd.).
• Neophodno je posebnu pažnju posvetiti vulnerabilnijoj deci, odnosno omogućiti im da razviju strategije za prevladavanje stresa u svakodnevnom životu, što će doprineti I konstruktivnijoj upotrebi interneta.

 

Neophodno je raditi na jačanju kompetencija učenika za :

• zaštitu na društvenim mrežama
• pronalaženje, selekciju i procenjivanje informacija na internetu, kao i generalno, razvoj veština kritičkog mišljenja
• kreiranje sadržaja u digitalnom formatu, što je jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti.
• razumevanje o tome šta su štetni sadržaji, koje su negativne posledice izlaganja ovakvoj vrsti sadržaja i kako da reaguju kada se sa njima sretnu putem digitalnih medija, kome i na koji način mogu da prijave bilo koju vrstu štetnog sadržaja na internetu

Neophodno je preduzeti sistemske mere u cilju jačanja kapaciteta obrazovnih ustanova za preuzimanje ključne uloge u procesu razvoja digitalnih kompetencija učenika, počev od infrastrukturne podrške školama, obuka nastavnika, inoviranja nastavnih planova i programa, itd.

 

Iz rezultata ovog istraživanja proizilazi da su današnja deca i mladi  kada je reč o digitalnom okruženju, uglavnom prepušteni sebi. Stoga je veoma važno osnažiti odrasle da aktivno posreduju u razvoju digitalnih veština učenika koje su neophodne za odgovorno, bezbedno i smisleno korišćenje interneta i digitalne tehnologije.